НАВБОҒТЕПА ЁДГОРЛИГИНИНГ ҚОРАХОНИЙЛАР ДАВРИ СИРЛАНГАН ТОВОҚЛАРИ ХУСУСИДА

TO'LIQ MATN:

Referat

Ушбу мақолада Навбоғтепа ёдгорлигидан топилган ривожланган ўрта асрларга оид сирланган товоқлар
ҳақида сўз боради. IX–XIII аср бошлари Самарқанд Суғдида сирланган кулоллик буюмлари ишлаб
чиқариш соҳасида ўзига хос тараққиёт даври бўлди. Афросиёбнинг шимоли-ғарбида жойлашган На-
вбоғтепа ёдгорлигида олиб борилган археологик тадқиқотлар натижасида, ёдгорлик тарихини очиб бе-
рувчи кўплаб кулоллик идишлари аниқланган. Навбоғтепа ёдгорлигидан сирланган сопол идишлар,
жумладан товоқлар ҳам топилди. Мазкур товоқлар ўзининг нафислиги ва сифати билан Самарқанд
Суғдининг бошқа ёдгорликларидан топилган товоқлардан фарқ қилмайди. Ясалиш техникаси ва нақш
мотивларига кўра, машҳур “Афросиёб типи”, деб аталувчи сирланган идишлар туркумига киради.
Кузатишлардан Навбоғтепанинг сирланган идишлари Мовароуннаҳрнинг бошқа ҳудудларида ҳам ўз
“аналог”ларига эга эканлиги маълум бўлди. Еттисув, Фарғона, Чоч, Уструшона, Тоҳаристон, Бухоро ва
Хоразм воҳаларидан ҳам Самарқанд, хусусан Навбоғтепанинг сирланган товоқлари сингари идишлар
аниқланган. Мазкур ёдгорликдан аниқланган сирланган товоқларни безашда жигарранг, сариқ, қизил,
яшил каби бўёқлардан фойдаланилган. Шунингдек, сирланган идишларнинг сиртига шаффоф, яшил,
кўк, жигарранг, оқ ва сариқ рангдаги сирлар берилган. Навбоғтепадан аниқланган сирланган товоқлар
ёдгорликда ҳунармандчилик Қорахонийлар даврида анча гуллаб-яшнаганидан далолат беради.

Mualliflar haqida

Adabiyotlar ro'yxati

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:

Анарбаев А. Ахсикет – столица древней Ферганы. Ташкент: Тафаккур, 2013. 535 с.

Беленицкий А. М., Бентович И. Б., Большаков О. Г. Средневековый город Средней Азии. Ленинград: Наука, 1973. 389 с.

Бердимурадов А. Э., Исамиддинов М. Х. Каталог археологических памятников Узбекистана. Том I. Самаркандская область часть 1. Город Самарканд и его округа. Самарканд: Зарафшон, 2015. 144 с.

Бурякова Э. Ю., Лебедева Т. И. Отчет по своду археологических памятников Самарканда сельского и города Самарканда в 1987 г // Институт археологии АН Уз ССР научный архив. Самарканд, 1987. Ф. 4, Оп. 1. Д. 170. 121 с.

Ибн Ҳавқал. Китоб сурат ал-Ард. Ернинг сурати китоби. Араб тилидан таржима ва изоҳлар муаллифи Ш. С. Камолиддин. Тошкент: Ўзбекистон миллий энциклопедияси давлат илмий нашриёти, 2011. 400 б.

Истахрий. Китаб ал-масалик вал-мамалик (Йўллар ва мамлакатлар) / Таржимон Р. Т. Худайбердиев. Тошкент: ФАН, 2019. 480 б.

Камалиддинов.Ш. С. «Китаб ал-ансаб» Абу Са‘да ‘Абд ал-Карима ибн Мухаммада ас-Сам‘ани как источник по истории и истории культуры Средней Азии. Ташкент: ФАН, 1993. 210 с.

Лебедева Т. И. Сельская округа и ее роль в формировании раннесредневекового Самарканда / Дисс. канд. ист. наук. Самарканд, 1994. 322 с.

Лурье П. Б. Историко-лингвистический анализ согдийской топонимии // Дисс. канд. филол. наук. СПб.: ЛО ИВ РАН. Санкт-Петербург, 2004. 305 с.

Маҳмуд Қошғарий. Туркий сўзлар девони (Девону луғотит турк) // Таржимон ва нашрга тайёрловчи ф.ф.к. С. М. Муталлибов. Том I. Тошкент: 1960. 499 б.

Мирзаахмедов Д. К. К социально-экономическим факторам развития глазурованной керамики Мавераннахра IX — начала XIII в. // Труды ГЭ. Согдийцы, их предшественники, современники и наследники: на основе материалов конференции “Согдийцы дома и на чужбине” / Отв. ред. П. Б. Лурье, А. И. Торгоев. Т. 62. СПб.: ГЭ, 2013. С. 353–375.

Мирзаахмедов Д. К. Керамика Узбекистана // Художественная культура Центральной Азии и Азербайджана IX–XV веков. Т. I. Керамика. Самарканд-Ташкент: МИЦАИ, SMI-ASIA, 2011. С. 181–220.

Назаров А. А. Исбискат-Буюк ипак йўлида // Қадимий Жиззах воҳаси – тарих, маданий тараққиёт ва замонавий ўзгаришлар чорраҳасида. (Республика илмий-амалий конференция материаллари). Жиззах, 2021. Б. 205–208.

Равшанов Р. З. Самарқанд воҳасининг суғорилиш тарихи (XIX аср иккинчи ярми ва XX аср бошлари). Т. ф. н., диссертацияси. Самарқанд, 1974. 147 б.

Саидов М. М. IX–XIII аср бошларида Самарқанд турар жойлари ва уларнинг суғд қурилиш маданиятидаги ўрни. Тарих фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) / Илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация. Самарқанд. 2018. 151 б.

Саидов М., Назаров А., Сандибоев А. Навбоғтепа ёдгорлигида олиб борилган қазишма ишлари // Ўзбекистонда археологик тадқиқотлар 2018–2019 йиллар 12 – сон. Самарқанд: 2020. Б. 279–284.

Ташходжаев Ш. С. Художественная поливная керамика Самарканда IX – начало XIII вв. Ташкент: ФАН Узбекской ССР, 1967. 155 с.

Шишкина Г. В. Ремесленная продукция средневекового Согда // Отв. ред. М. И.Филанович. Ташкент: ФАН Узбекской ССР, 1986. 144 с.

Mirzaachmedov D., Silvia Pozzi, Adilov Sh., Sultanova M., Mirzaachmedov S. Vardanzeh.The dynamics of settlement on the citadel based on thematerials from medieval pottery complexes // Urban Cultures of Central Asiafrom the Bronze Ageto the Karakhanids. Learnings and conclusions from new archaeologicalinvestigations and discoveries. Harrassowitz Verlag Wiesbaden, 2019. С. 247–260.

Ўзбекистон миллий энциклопедияси. Т. 3. Тошкент: Ўзбекистон миллий энциклопедияси давлат илмий нашриёти, 2002. 867 с.

REFERENCES

Anarbaev A. 2013. Ahsiket – stolica drevnej Fergany (Akhsikat the capital of ancient Fergana). Taškent: Tafakkur Publ., 535 (in Russian).

Belenickij A. M., Bentovič I. B., Bol’šakov O. G. 1973. Srednevekovyj gorod Srednej Azii (Medieval city of Central Asia). Leningrad: Nauka Publ., 389 (in Russian).

Berdimuradov A. È., Isamiddinov M. H. 2015. Katalog arheologičeskih pamâtnikov Uzbekistana (Catalogue of archaeological monuments of Uzbekistan). Vol. I. Samarkandskaâ oblast’ čast’ 1. Gorod Samarkand i ego okruga. Samarkand: Zarafšon Publ, 144 (in Russian).

Burâkova È. Û., Lebedeva T. I. 1987. Otčet po svodu arheologičeskih pamâtnikov Samarkanda sel’skogo i goroda Samarkanda v 1987 (Report on the set of archaeological monuments of Samarkand rural and urban Samarkand in 1987) / Institut arheologii AN Uz SSR naučnyj arhiv. Samarkand. F. 4, Op. 1. D. 170, 121 (in Russian).

Ibn Havkal. 2011. Kitob surat al-Ard (Yerning surati kitobi). The Kitab Surat al-Ard (The book of the image of the Earth). Arab tilidan taržima va izohlar muallifi Š. S. Kamoliddin. Toškent: O’zbekiston millij ènciklopediâsi davlat ilmij našriyoti Publ., 400 (in Uzbek).

Istahrij. 2019. Transl. R. T. Hudajberdiev. Kitab al-masalik val-mamalik (Jullar va mamlakatlar kitobi).

The Kitab al-masalik val-mamalik (Book of roads and countries). Toškent: FAN Publ., 480 (in Uzbek).

Kamaliddinov Š. S. 1993. «Kitab al-ansab» Abu Sa‘da ‘Abd al-Karima ibn Muhammada as-Sam‘ani kak istočnik po istorii i istorii kul’tury Srednej Azii («The Kitab Al-ansab» by Abu Sa‘da ‘Abd al-Karim ibn Muhammad as-Sam‘ani as a source on the history and cultural history of Central Asia). Taškent: FAN Publ., 210 (in Russian).

Lebedeva T. I. 1994. Sel’skaâ okruga i ee rol’ v formirovanii rannesrednevekovogo Samarkanda (Rural districts and their role in the formation of early medieval Samarkand): Diss. kand. ist. nauk. Samarkand, 322 (in Russian).

Lur’e P. B. 2004. Istoriko-lingvističeskij analiz sogdijskoj toponimii (Historical and linguistic analysis of the Sogdian toponymy) // Diss. kand. filol. nauk. SPb.: LO IV RAN. Sankt-Peterburg, 305 (in Russian).

Mahmud Košgarij. 1960. Turkij suzlar devoni (Devonu lugotit turk). The Office of Turkic words (Devonu Lugotit Turk) // Taržimon va našrga tajyorlovči f.f.k., S. M. Mutallibov. Vol. I. Toškent, 499 (in Uzbek).

Mirzaachmedov D., Silvia Pozzi, Adilov Sh., Sultanova M., Mirzaachmedov S. 2019. Vardanzeh. The dynamics of settlement on the citadel based on thematerials from medieval pottery complexes // Urban Cultures of Central Asiafrom the Bronze Ageto the Karakhanids. Learnings and conclusions from new archaeologicalinvestigations and discoveries. Harrassowitz Verlag Wiesbaden: 247–260 (in English).

Mirzaahmedov D. K. 2011. Keramika Uzbekistana (Ceramics of Uzbekistan) // Hudožestvennaâ kul’tura Central’noj Azii i Azerbajdžana IX-XV vv. Vol. I. Keramika. Samarkand-Taškent: MICAI, SMI-ASIA, 181–220 (in Russian).

Mirzaahmedov D. K. 2013. In Lur’e P.B., Torgoev A.I. (ed). K social’no-èkonomičeskim faktoram razvitiâ glazurovannoj keramiki Maverannahra IX — načala XIII v. (Socio-economic factors of the development of glazed ceramics of Maverannahr 9th — early 13th century) // Trudy GÈ. Sogdijcy, ih predšestvenniki, sovremenniki i nasledniki: na osnove materialov konferencii «Sogdijcy doma i na čužbine» / T. 62. SPb.: GÈ, 353–375 (in Russian).

Nazarov A. A. 2021. Isbiskat-Buûk ipak julida(Isbiscat-on the Great Silk Road) // Kadimij Žizzah vohasi – tarih, madanij tarakkiyot va zamonavij uzgarišlar čorrahasida. (Respublika ilmij-amalij konferenciâ materiallari). Žizzah, 205–208 (in Uzbek).

Ravšanov R. Z. 1974. Samarkand vohasining sugoriliš tarihi (XIX asr ikkinči ârmi va XX asr bošlari). The history of the irrigation of the Samarkand Oasis (the second half of the 19th century and the beginning of the 20th century): T.f.n. dissertaciâsi. Samarkand, 147 (in Uzbek).

Saidov M. M. 2018. IX–XIII asr bošlarida Samarқand turar žojlari va ularning sugd kuriliš madaniâtidagi urni (Residential built-up of Samarkand in the 9th – beginning of the 13th ce and its role in the building culture of Soghd). Tarih fanlari bujiča falsafa doktori (doctor of philosophy) / Ilmij daražasini oliš učun tajyorlangan dissertaciâ. Samarkand, 151 (in Uzbek).

Saidov M., Nazarov A., Sandiboev A. 2020. Navbogtepa yodgorligida olib borilgan қazišma išlari (Excavations carried out at the Navbagtepa monument) // Uzbekistonda arheologik tadqiqotlar 2018- 2019 jillar 12 – son. Samarkand, 279–284 (in Uzbek).

Šiškina G. V. 1986. In Filanovič M.I. (ed). Remeslennaâ produkciâ srednevekovogo Sogda (Handicraft products of medieval Sogd). Taškent: «FAN» Uzbekskoj SSR, Publ., 144 (in Russian). Tašhodžaev Š. S. 1967. Hudožestvennaâ polivnaâ keramika Samarkanda IX – načalo XIII vv. (Artistic glazed ceramics of Samarkand of 9th – early 13th centuries). Taškent: FAN Uzbekskoj SSR Publ., 155

(in Russian).

Uzbekiston millij ènciklopediâsi. 2002. (National Encyclopedia of Uzbekistan). Vol. III. Toškent:

«Uzbekiston millij ènciklopediâsi» davlat ilmij našriyoti, 867 (in Uzbek).

Qanday qilib iqtibos keltirish mumkin

Назаров, А. (2025). НАВБОҒТЕПА ЁДГОРЛИГИНИНГ ҚОРАХОНИЙЛАР ДАВРИ СИРЛАНГАН ТОВОҚЛАРИ ХУСУСИДА. Oʻzbekiston Arxeologiyasi, 2(27), 80–87. https://doi.org/10.71414/2181-032X-2022-2-27-80-87
Ko'rishlar soni: 0