MINGBULOQSOY QOYATOSH RASMLARI DASTLABKI TADQIQOTI XUSUSIDA
Referat
Ushbu maqolada Mingbuloqsoyning geografik joylashuvi, tabiati, haqida ma’lumotlar keltirilgan. Shuningdek,
maqolada bu soy darasidagi qoyatosh rasmlari tadqiqotlarida zamonaviy qurilmalar ( GPS, Canon foto aparati,
fotoshop, agisoft, QGIS ) dan foydalangan holda olib borilgan ilmiy izlanishlar natijalari haqida so’z yuritiladi.
Xususan, “agisoft” dasturi yordamida bazi qoyatoshlarning 3D modeli tayyorlangan bo’lsa, QGIS dasturi
yordamida qoyatosh rasmlarining joylashuv xaritasi yaratildi. Mingbuloqsoyda joylashgan qoyatosh rasmlari
slanes toshlarning tekis sathlariga urib-cho’kichlash, tirnab chizish va ishqalash texnikalari asosida chizilganligini
shuningdek, chizilish uslubiga ko’ra soya, kontur, naqshdor bezakli va sxematik uslublarda ishlanganligini
ko’rishimiz mumkin. Bundan tashqari bu petrogliflarning oftobda kuyish darajasiga keladigan bo’lsak kuchli,
kuchsiz va o’rtacha darajalarda kuyganligini guvohi bo’lamiz. Ushbu tadqiqot mazkur soy hududidan topilgan
yangi qoyatosh rasmlarining chizilish uslubi, ishlanish texnikasi, mazmuni, oftobda kuyish darajalari o’rganilishi
va qiyosiy talqini asosida ularning davriy yoshini aniqlashga qaratilgan. Mingbuloqsoy qoyatosh rasmlari
xronologik jihatdan bronza, ilk temir (Sak-skif), antik, ilk va so’nggi o’rta asrlar hamda zamonaviy davrlarga
tegishli ekanligi aniqlandi.
Kalit so'zlar:
Mualliflar haqida
Adabiyotlar ro'yxati
Кубарев В. Д., Цевеендорж Д., Якобсон Э. Петроглифы Цагаан-Салаа и Бага-Ойгура (Монгольский
Алтай). Новосибирсик-Улан-Батор-Юджин, 2005. С.100–104.
Пардаев М., Пардаев Ш., Холматов А., Имомов A., Рўзибоев Т. 2023 йилдa Фориш тумaнидa олиб
борилгaн aрхеологик қидирув тaдқиқотлaри / Масъул муҳаррир: М. М. Саидов // Узбекистонда
археологик тадқиқотлар. 16-сон. Самарқанд, 2024. С. 275–286.
Пардаев М., Холматов А., Пардаев Ш., Холбоев З., Турсунқулов Ф., Имомов A., Рўзибоев Т. 2023-йил
Жиззах вилоят Ғаллаорол, Фориш туманлари ҳудудида олиб борилган археологик дала-қидирув
тадқиқотларининг илмий ҳисоботи. Самарқанд, 2024. Я.Ғуломов номидаги Самарқанд археоло
гия институти илмий архиви. Ф.6 О.6 D.81.
Смагулов Е. А., Яценко С. А. Серии знаков из оазисов Южного Казахстана // Тамги доисламской
Центральной Азии. Вестник МИЦАИ, 2019. C. 159–197.
Холматов А. Н. Ноқисой янги қоятош расмлари // Ўзбекистон археологияси №1. Самарқанд, 2010.
Б. 166–169. 1-расм.
Холматов А. Н. Нурота тизмаси қоятош расмларининг маданий тегишли жихатлари ва даврий талқи
ни масаласи // Ўзбекистон археологияси №1 (16). Samarkand, 2018. Б. 48–49. 3- расм.
Холматов А. Н., Хўжаназаров М. Қудуқчасой қоятош расмлари // Ўзбекистон археологияси. №2 (9)
Самарқанд, 2014. Б. 103–110. 1-расм.
Хўжаназаров М. Навоий петроглиф отрядининг 1991-йил Самарқанд вилояти қоятошларини ўрга
ниш бўйича хисоботи. Самарқанд, 1991. Я. Ғуломов номидаги Самарқанд археология институти
илмий архиви. Ф.4. О.1. Д.2.
Хўжаназаров М. Сармишсой (қоятош расмлари, илмий тадқиқотлар). Тошкент: NURFAYZ, 2018. Б. 43.
Расм. 44.
Хўжаназаров М., Мирзаахмедов Ж., Грицина А., Рахимов К. По археологическим исследованиям в
Навоийской области по теме // Археологически исследования в Карманинском регионе в 2000
году. Самарқанд, 2001. Научный архив Самаркандского института археологии им. Я. Гулямова.
Ф2. О1. Д.155.
Хўжаназаров М., Холматов А. Н. Илонбулоқсой қоятошларидаги расмлари // Ўзбекистон моддий
маданияти тарихи. №38. Samarkand, 2012. Б. 111–117.
Хўжаназаров М., Холматов А. Н. Қорақиясой қоятош суратлари тадқиқотларига доир // Глав. ред.
А. Э. Бердимурадов // Ўзбекистон моддий маданияти тарихи. № 37. Самарқанд, 2012. С. 54–57.
Хўжаназаров М. М., Развадовский А. Петроглиф гуруҳининг 2002 йилда олиб борган дала ишлари //
Ответственный редактор Т.Ш. Ширинов // Археологические исследования в Узбекистане 2002
год. Вып. 10. Ташкент, 2003. С. 196–202.
Hermann L., Zheleznyakov B. Tamga Petroglyphs from Akkainar (Almaty Region) in Kazakhstan // Қа
зақстан археологиясы № 4 (21). Almaty, 2023. С. 140–154, рис.6 a, b.
Tashbayeva K., Khujanazarov M., Ranov V., Samashev Z. Petroglyphs of Central Asia. Bishkek, 2001. P.
–64. Fig. 97. h
